Već kada je doneta odluka da se naseli današnji Apatin i započne sa organizovanom kolonizacijom Bačke, primećeno je da kudelja sa područja Bačke daje bolji kvalitet neko iz oblasti Rajne. Time je i početak tekstilne industrije u Apatinu bio povezan sa proizvodnjom kudeljnog vlakna. U Apatin je baron Kotman oko 1760. godine naselio 100 tkača iz Šlezije sa ciljem da se razvije tekstilna industrija na ovom području. Ovu fabriku je tada vodio kameralni provisor (poreznik) Modersfelda koji je takođe došao iz Šlezije. Međutim tkanine iz ove radionice bile su lošeg kvaliteta. U to vreme u Apatinu se spominje i proizvodjač boja za tkaninu po imenu Heinrih Fogel. Uzgoj ovaca za proizvodnju vune vodio je makedonac Kaspar Slig. Glavi proizvodi ove manufakture su bili: vuneni štofovi, svila, pamučno i vuneno predivo koje se prodavalo u Požunu, Budimpešti, Segedinu i Temišvaru. Godine 1768 počinje i proizvodnja vunenih ćebadi.
U velikim plantažama počinje i sadnja Broća (Rubia tinktorum) koji se koristio za farbanje vune u crvenu, crnu i plavu boju. Iako ovo podneblje nije bilo pogodno za sadnju lana ipak se u plantažama počelo sa sadnjom lana. Da bi se obezbedile sirovine pristupilo se gajenju ovaca, sejanju kudelje a uzgajao se i pamuk. Pokrenuta je masovna akcija za uzgoj svilene bube, a za tu potrebu je iz Italije doveden stručnjaki Josef Piviani proizvodjač svile. Zasejano je oko 7000 stabala duda i jos nekoliko hiljada pored puteva u apatinskim ulicama.
Godine 1766 otkupljena je kompletna fabrika tekstila iz Austrije iz mesta Frida koja je bankrotirala i koja je preneta u Apatin. Tih godina izfrađena je i valjaonicu čime se štofovi nisu više slali u Budimpeštu na valjanje.
Fabrika 1771. godine zapada u gubitke i carica donosi odluku da se ona ukine. Uprkos ukidanju fabrike, tekstil se i dalje proizvodio u Apatinu u privatnim kućama na tkačkim razbojima koje su radnici preuzeli. Zatečeni materijal su otkupili bečki fabrikanti. Godine 1775. češki stručnjaci ponovo pokreću fabriku ali je veoma brzo i to obustavljeno.
Zgrada same fabrike izgrađena je 1764 godine i predstavljala je tada najveću tekstinu radionicu u Bačkoj. Za njenu izgradnju bila je potrebna pomoć najviših krugova tadašnjeg društva pa i same carice. Plan za izgradnju fabrike odobrila je Dvorska komora i uputila carici na konačno odobrenje. Početkom septembra 1763. Carica Marija Terezija izdaje dekret u kome je odobrila 40 000 forinti za izgradnju fabrike tekstila u Apatinu. U dekretu je pisalo i da ova fabrika neće vršiti konkurenciju drugim tekstilnim fabrikama u Austriji. Fabrika je imala predionicu, tkačnicu i farbaru, a kasnije i valjaonicu. U fabrici je radilo oko 200 a zimi i do 300 radnika, a u predionici je stalno radilo i 73 radnice.
Nakon zatvaranja fabrike tekstila bilo je više ideja šta raditi sa velikim objektom. Grof Anton Grašalković je neko vreme tu preselio kameralnu administraciju ali je zbog opasnosti od visokih voda onda prešao u Sombor gde je za potrebe kameralne administracije izgradjena Grašalkovićeva palata.
Monumentalna gradjevina je u svojoj istoriji stalno menjala svoju namenu od bolnice za vreme poslednjeg rata sa Turcima 1789. godine, i raznih zanatskih radionica pa do fabrike nameštaja koja i danas u njoj radi. Godine 1925. njen karakterističan „Mansard krov“ stradao je u požaru.
Uzorci boja za tkaninu iz apatinske manufakture
Projekat tekstilne manufakture u Apatinu
Objekat ove fabrike sačuvan je do danas i predstavlja verovatno najvredniji objekat industrijske arhitekture u ovom delu Vojvodine. Objekat do danas nije stavljen pod adekvatnu zaštitu kako bi se zaustavilo njegovo propadanje.
Apatinska manufaktura početkom 20 veka.
